DRVO ŽIVOTA

Majstor u rukama i umetnik u duši FERENC BOŽIK je u poluvekovnom stvralačkom opusu načinio veliku zbirku umetničkih dela, najviše skulptura u drvetu i rasprostro ih širom sveta praveći svojevrsnu mrežu čiji je fokus ili ukrštanje upravo u njegovom prepoznatljivom domu.
Obrađujući razne materijale profesionalno ali i stvaralčki sam je izradio dvadesetak mašina kojima je obrađivao pre svega drvo i od stabla ili panja, grane ili korena stvarao umetničko delo oblikujući ga i doterujući s mnogo ljubavi i pretvarajući ga od odbačenog u traženu i poželjnu skulpturu.
Kada se dalekih šezdesetih godina prošlog stoleća upoznao sa subotičkim vajarem akademskog obrazovanja Gaborom Almašijem možda i nije bio svestan da je upao u zamku stvaralačkog sveta jednom inficiran i tu ostao večno zaražen ne uspevajući nikako da se sa tog puta i usuda i pomeri. Jedna poklonjena rezbarena drvena ploča Almašijeva sa posleratne izgradnje nove nam domovine koja i danas zauzima počasno mesto u domu Božika, kao arbitar sa mnogo muških atletskih likova motri na umetnikovo stvaralaštvo. Upravo to delo čini se prenelo je svu onu stvaralačku upornost, nadanje i što ne reći entuzijazam tako neophodan svakom umetniku, potajno kontrolišući kao kakav etalon šta to pod rukama Božika nastaje. Jednom očvrsla veza učitelja i učenika trajala je do Almašijeve smrti i često se pretvarala u komunikaciju i svojevrstan razgovor između njihovih dela. Tako se na jednom predlošku nalaze izrađena dva ista ornamenta, ali samo na prvi pogled. Sam Božik samokritički govori kako je onaj sa leve strane nežniji i topliji sa uočljivo blagim linijama Almašijev, dok je onaj drugi nikako drugačiji, njegov, ali da mu je ova neobična trka i provera u njegovom stvaralačkom hodu mnogo značila.
Razvijajući se godinama u prepoznatljivog stvaraoca shvatio je da je njegova komunikacija sa okolinom ona u kojoj je apsolutna borba sa zlom koje se nanosi prirodi dostojan pokretač i inspiracija koja ga nagoni da se tom zlu bez ostatka suprotstavi. To zlo stvoreno upravo ljudskim nemarom u delu Ferenca Božika dobilo je dostojnog protivnika koji se lepotom i umetnošću bori. Pomor riba, naftne mrlje, ptičja zaraza, nekontrolisani lov, jednom rečju ma kakvo uništavanje prirode i životinja pa samim tim i čoveka direktno i brzo inspiruišu drvodelju da gotovo na najbližem drvenom predlošku ponudi odgovor, naravno stvaralački u pokušaju da to zlo i zaustavi. Tako je PTICA prva i osnovna inspiracija sa kojom je počinjao i od koje nikada nije odustajao, tema u kojoj je stvorio možda svoja ponajbolja dela. Tako ptica u najrazličitijoj formi dominira i u jatima njegovog doma. U gnezdu sa ptićima ili usamnjena, sa raširenim ili slomljenim krilima, podignute ili umorne glave, otvorenog ili mrtvog kljuna, često otežalog perja natopljenog rekosmo naftom, odnosno ljudskim đubretom koja više poleteti neće, ali uvek i opet ptica kao simbol slobode i uzdizanja. Upravo taj uzlet ka nebu vodio je preko ptice Božika kroz umetnički let sve ove godine, čineći da njegovo stvoreno delo bude u potpunom dosluhu i harmoniji sa prirodom, u činu u kojem je umetnik od prirode, tj. od drveta razgranatog i natopljenog, čvornovitog i odbačenog uklanjao samo ono suvišno, tek ponekada dodavao ponešto formirajući figuru estetski slobodnu, osetne unutrašnje snage. Ovo je i najčešći stvaralački postupak u kojem se autor spaja sa prirodom u obostranom milovanju, stvaralačkom činu nakon čega nastaje delo trajne vrednosti i iskrenog zračenja. Tako su nastale Božikove ptice, ali i ribe te bik kao arhetipski motivi čvrstog opredeljenja. Sve učeći od sjajnog majstora Gabora Almašija sa kojim je ne samo drugovao već i kritički stvarao novo delo, pokušavajući da dosegne njegove stvaralačke okvire. Ipak u odnosu na svog učitelja Božik je svoja najbolja dela načinio minimalnim intervencijama pokušavajući da sledi liniju i estetiku te iste prirode, nagoveštavajući svojim tananim prisustvom suštinu i biće dela bez želje da dublje zagrabi po njoj, već ostavi nešto što bi smo mogli smatrati produžetkom života. To je i suština umetnikovog stvaralaštva oslonjenog na dubokoj i iskrenoj zabrinutosti za životom onih nemoćnih. Ova njegova osobina naročito je došla do izražaja 1999.godine kao odgovor nemoćnih pred furioznim bombardovanjem naše zemlje od strane NATO pakta. Tada je nastao serijal Vaznesenja Hristovog u 14 emajliranih i bojenih slika, kao i ptica u drvetu koja umesto maslinove grančice mira u kljunu nosi pravi puščani hitac koji se ponovo zariva upravo u biće nemoćnih.
Umetničko sazrevanje Ferenca Božika uvek je išlo uz harmoniju prirodnog toka, nikad nasilno, uvek kooperativno dokazivano na mnogim izložbama i umetničkim kolonijama, ali i potvrđivano nagradama. Priroda mu je uvek utoliko više pružala ukoliko ju je on više razumevao i poštovao. Branio je svojim delom i još uvek uporno brani prirodno okruženje ukazujući na zlo koje se nad njom nadvijalo.
Svoj estetski pristup umetničkom delu Božik vodi kroz oporu realnost koja nikako nije sladunjava već uglavnom gruba i naborana sa razbacanim kracima, bilo da je to njegova arhetipska ptica, riba ili bik, ali i kornjača, ženski torzo ili već nešto drugo.
Okružen večnim stvaralačkim arealom Božik po mnogo čemu neobičan stvaralac i ne može bez stvaranja pa tako on u istom trenutku započinje nekoliko dela sve se plašeći da mu ideja ne pobegne i ne nestane. Tako i njegov nameštaj stolice i klupe, police, kućica za ptice, makete i gelenderi, njegove citre jesu odraz stvaraoca kroz koji se prepoznaje veština već, rekosmo nemirnog stvaralačkog duha. Mnogo toga je Božik za svoga stvaralačkog veka načinio ne štedeći se ni najmanje i konačno postavljajući pred sobe seriozan zadatak da u stablu drveta ukleše stablo svoje porodice na kojem su već ističu likovi njegovih predalka. Ovaj izuzetni umetnički zadatak koji spaja koliko zanatskog i umetničkog toliko ističe i vrlo čvrstu ideju i sjsjan koncept u kojem ponovo u istom biću pulsira i prirora i stvaralac ali i novostvoreno delo.
Konačno ovaj daroviti stvaralac koji je imao sreću da se sretne sa sjajnim učiteljem i da svoj talenat pretoči u vredno i trajno delo sigurno je svojim opusom dokazao da je njego stvaralaštvo pre svega u drvetu, zapravo njegovo DRVO ŽIVOTA.

leta 2006. Mile Tasić

 

 

Oldal: "Drvo Života"
Bozsik Ferenc fafaragó,szobrászművész. - © 2008 - 2024 - bozsikferenc.hupont.hu

A honlap magyarul nem csak a weblap első oldalát jelenti, minden oldal együtt a honlap.

ÁSZF | Adatvédelmi Nyilatkozat